kratka prica 1

Dječak sa mafinom u očima

 

Išli su u susret. Pogledala ga je. Imao mafine u očima. On nju nije. Jer je gledao u mafin.

bum bidi bajbaj

Sumiraš pobjede, utiske, priznanja. Napunio si dovoljno godina da sam odlučiš da li si dobar. I dalje ostali utiču na tvoj status karijere, ali samo ti znaš koliko si srećan. Koliko si pao. Koliko si izgubio a koliko si dao. A ni to nije toliko bitno. Sanjaš posao, karijeru, pre svega novac. Mnogo novca. Vreme i nije toliko bitno. Sunčano je. Ko ga jebe što ću ostatak života da ga gledam kroz roletne. Kada ubacim karticu u bankomat, znaću da to sunce grije. Mada ni to nije loše. Mislim, tako su nas učili. Nismo mi krivi. Skoro.

Jedno sam siguran. Da ću morati raditi. Ne znam koliko. I kada završim ovo što sam počeo, biću uspješan čovjek. Bar po statistici. Imaću novca za zajebanciju i sina i kćerku i za tebe. I mnogi će da mi zavide. Ali ja ću svako jutro da se budim sa alarmom. Da ustanem zatvorenih očiju. Protiv volje životu. I drugi će. Za mnogo manje pare. A mene boli kurac. Ja se ne poredim. Samo kažem.

I kada budem imao 4 nova para najkica i plaćeni odmor okrenuću se i reći: Pa zadovoljan sam. I onda Juicy J kaže:

When I getting fun I still get paid…

ja repujem o repu, jer rep je predivan...

A pitate zašto slušam rep. Kažu da je rep prolazna moda, da će izumreti kao i sve ostalo.






A 30 godina kasnije izađe nešto ovako: