empti

Znate kako je. Treba da se uči. A vidi, mogo sam da pospremim sobu. Da očistim patike. Vidi što mi se čita ova knjiga, bila je lektira u srednjoj, nisam ni pomišljao. I sve tako. Strašna stvar je koliko inspiracije za sve ostalo dobiješ kada terba da učiš, ili nebitno, da radiš nešto što moraš, ne što hoćeš. Bilo to zanimljivo ili ne. Bar kod mene. Takav sam. Kada sam igrao košarku, mogao sam po 5 sati da blejim na terenu, a kada odem na trening, što znači moram na trening, šta radim- čekam kraj. Ako uopšte i odem. Eto tako sam uzeo da pišem ovaj blog. A dobro, i tražil su ljudi, pardon, Vladana. Pustio sam sebi malo Damu The Fudgemunk, da iskuliram prije nego što uzmem knjigu, zbirku. Da popijem hladan nes. I gdje se to završilo, na istom mjestu, u istom položaju, za laptopom. Da sam bar očistio sobu, ne bi mi bilo toliko žao, da sam pročitao knjigu... bio bih pametniji. Ovako, pročitao sam Blic iako svaki put kažem da više ne idem tamo, ali se opet vraćam. Jednom sam baš popizdio pa sam blokirao te stranice tipa Blic, Press i ostale Sneki-Veki-Djoković vijesti. Ali opet se formatira komp i sve ispočetka, na nekom Dino Merlin sranju. Zaključio sam, ne postoje dobre domaće novine. Postoji politika, ali samo štampano izdanje, i ko će bre sve ono da pročita. I kada sebi kažem pa jebote kako ove novine mogu ovolike gluposti da pišu, onda se sjetim, pa zbog ljudi. Oni to čitaju. Mi to čitamo, što znači da tražimo, što znači da bolje novine i nisu za nas. Jebiga. Sve krivimo ove ratove, krvava zemlja i to, a u stvari smo ograničeni i ne možemo dalje od rata. To je nešto najoriginalnije što možemo da priredimo. Doduše imamo talenta za to, i mašte. .. Njuz rulz