mojmaliblogić

Чули су да сам са животом усро мотку
чули су да сам навучен и на коку
чули су да сам падо три пута за дрогу
али мало ко је чуо ко је крао јогурт
чуо сам да три четврт репери ме мрзе
чуо сам да издавач ради ме за шке
чуо сам у граду неки ликови ме јуре
ал нисам чуо зашто и заболе ме дупе
чули су да сам рибу силово и туко
чули су да упо сам у погрешно друштво
чули су да пуко сам и за ме нема наде
ја ко да нисам чуо само фурам даље
чуо сам приче о љубави и братсву
чуо сам да рибу скида ортак ортаку
чуо сам да ће свако сваком јебе мајку
али ништа нисам видо баш сам у бедаку

све је исто исто бла бла бла
мојне да ме зрачиш са рекла казала
све је исто исто бла бла бла
мојне да ме смараш са рекла казала

BVANA!

Znate kako mi je? Ne ne znate, jer niste prehlađeni.
Ali jeste, samo ste uzeli koldreks. E pa uzeo sam i ja aspirin. Malo više aspirina. I ništa.
Za vikend imam kolokvijum, jedan od bitnijih predmeta za moju buduću struku. Ali nema veze. Sve je kul. Slušam na radiju Oliveru Katarinu i neke slične pjevače. Kod mene u sobi je -2 stepena. Šta ima kod vas?
Rokovnik za vrijeme vikenda mi je sasvim ispunjen. U petak Inspektor Blaža drži koncert 30 metara od mene, a u subotu mi je kolokvijum. I to nije sve. U subot u je derbi, u subotu je i festival, „Svi k’o jedan“, u subotu je u Pendulum. Može da se bira. Trenutna dilema u Beogradu nije rasprava o pederima niti o priznanju Kosova, nego o mostu. Novom mostu, iznad Ade. Neko na tviteru reče kako je samo Ivo Andrić ovoliko smarao sa mostom, tako da nam možda slijedi i Nobelova nagrada. Kako li će se zvati? Taj most preko Ade. Most Novaka Đokovića je predlog koji je imao preko 500 glasova. Ja bih njemu posvetio most jedino ako je isfinansirao bar polovicu troškova. Mada, sreća nije. Da je to uradio, direktor bi bio njegov ujka, građeviski projektor bi bio ćale, a radna snaga sva dalja rodbina kojoj Nole nije stigao da pomogne. Ipak poštovanje za Noleta. Super igra tenis.
Mada mi je trenutno Partizan u centru pažnje. Ove sedmice možda i prva meč lopta za top 16 Evrolige u košarci, Partizan ponovo iznenašuje. Pekmen ih jede, sve redom.
Ni u novinama ništa pametno. Isplovila je neka nova srpska holivudska zvijezda, neka Ana Aleksander, i sada se Blic bavi uglavnom njenim životom. Šta je tata govorio dok je bila mala, kakav kupaći kostim je nosila kada je prvi put išla na bazene i tako. Gadafi više nije zanimljiv. A i kako da bude.
A na Explozivu i dalje tuga, samo neka patetika, izazivanje medijske pažnje tragedijom. Kao da smo svi babe od stotridesetpet godina. Neki i jesu.
Danas nam je divan dan, u sobi nam je plus dva.

Ljepota, glas, izgle, kultura, ponašanje. Muzika.
Šta je stavrno bitno kod muzičara? Da li je glas podcjenjen? Da li je ljepota bitna u muzici? Jeste.
Svako ko govori suprotno vjerovatno je ružan. Bez uvrede. Što ne implicira da sam ja lijep, ali što jest' jest'. Muzika je harmonija, ljepota je harmonija. Sva čula su harmonija. I ako gledam nekoga kako pjeva, naravno da je poželjno da ta osoba bude lijepa. Nije nužno, ali je potrebno. Takođe nije samo to i dovoljno. Umjesto glasa, ljudi najčešće podcjenjuju ljepotu. Glupa je. Šta joj znači ljepota kada nema gram mozga. A šta tebi znači kilogram mozga? Znači ako si nešto postigla, jesi li? Ona jeste sa ljepotom. Obraćam se ženskom rodu jer se uglavnom kod njih vodi debata na relaciji ljepota-pamet, kod nas muškaraca je malo drugačije, mi ubacujemo u izbor još i mišiće, pa ko nije ni pametan ni lijep može da bude krupan.
Nego da se vratimo na relaciju glas-izgled. Kada slušam muziku u mp3 fornatu, ne zanima me previše izgled, video sadržaj, ali ako treba odem na koncert, a treba da biram izmeđuj Jelene Rozge i Marije Šerifović, pogodite gdje bih otišao.
Zvuk i vid su kao čestice. Isti znak se sabira dok se suprotan potire. Da malo uprostim. Zamislite da jedete hranu koju ne volite dok slušate „dobru“ pjesmu. Da li će vaš obrok postati slađi? Ili će pak pjesma biti malo lošija? Što implicira da ću na koncert Marije Šerifović otići jedino ako napravi neki spektakl sa 3D naočarama.
Kao još jedan primjer navodim dvije pjevačice sa odličnim vokalnim sposobnostima. Lily Allen i Amy Whinehouse. Lily je tu gdje jeste, Amy malo dalje nego gdje je bila. I kada bi sabirali, oduzimali, množili njihove rezultate u karijeri, rezultat bi bio gust. Iako je Amy daleko iznad Lilly, i po glasovnim sposobnostima i po kvalitetu pjesme, doduše ovo drugo je već lični ukus. I normalno je da ljudi više simpatišu Lilly, onako malu, slatku, rijetko lijepu Britanku.
To je neka moja kratka rezolucija. Do pisanja.

Kakav god naslov kolumne pročitam, uvjek se nekako okrene ka politici. Namjetno ili ne, pa sam odlučio da napišem blog bez tragova politike i sa što manje mržnje.
Tematika će biti jesen. Jesen je fina. Prvih par dana. Dok se zaželimo malo smrznutih stopala i spavanja po kiši. Kasnije je ružna. Nakon toga dolazi zima. Mrzim zimu. Iako mi se prvih dana, onda kada miriše na snijeg javi neka nostalgija na djetinjstvo, simpatije i to... Ali generalno je ne volim.
Sa prvim ranim zalaskom sunca se mijenja i plejlista na muzičkom plejeru. Nema više veselih pjesmica, na red dolazi Guru, Erika, malo RATM i pjesme uglavnom sa filozofskom tematikom koja ne diže ali mi ne da ni da zaspim.
A Beograd? Ako je Prag najljepši grad u doba zvano jesen, onda je Beograd apsolutni deminitiv. Niko ne želi da vidi kišne beogradske ulice, niko, ako ne mora ne izlazi napolje, kada se sunce sakrije duboko iza oblaka, kada sivilo prekrije sve. Volio bih vidjeti Prag. Pošto mi je pomalo i nelogično da postoji grad koji je najljepši tek u jesen. Kako može tada biti ljepši nego usred proljeća, kada curice tek počnu da oblače kratke suknjice i šorceve. Neke su to radile i prošle godine, neke tek prvi put.
Sezona kišobrana. Još nismo dostigli taj nivo da se gleda ko ima ljepši, a tek ko ima skuplji. I dalje smo na obući.
Jesen...svaki dan je nedelja.

Evo me. Ne mogu da sjedim u prirodi i piskaram jer mi baterija od laptopa traje samo pola sata, a da se zapucam u neku kafanu u kojoj ima utičnica i flaša pelinkovca ili absinta, to nije retro. Mislim na laptop. Ovako sjedim i slušam Trickyja. U sobi 2 sa 2. Kapiram da kad bih završio na Mardelju da bih proširio svoje vidike.
Šta da vam kažem. Jedan fin proljetni oktobarski dan. Gej parade nije bilo. Huligani su razočarani, ja sam zdovoljan. Žene su uzele evropsko zlato u Pioniru. Prateći odbojku sam se zaljubio u Brankočevićku, samo ne smijem javno da objavim jer bi Ivanovićka bila ljubomorna. A to joj u ovom trenutku ne treba.
Počela je nova školska godina. Novi predmeti, nove oblasti, isti cilj. Sve ponovo. Dao sam uslov a nisam ništa pametniji nego što sam bio u julu, kada nisam imao dovoljno bodova ni da se ispišem sa faksa. Ali nema veze. Sada me smatraju za ozbiljnog akademskog građana. Mogu da pijem u parku a da ne nosim atribut klošara. Jo jupi je.
Ovih dana čekam festival stand-up komičara, koji počinje 12og. Ne očekujem nešto mnogo. Nismo mi za to. Ali ipak ću da odem. Razmišljao sam i da se prijavim ali ko će sastavljati repertoar, iako su mi padale strašne ideje i fazoni na pamet. Možda jednog dana. Možda. Kada postanem DJ.
Mnogi od vas ni ne znaju da mene bole leđa. A i zašto bi znali. Ali znaju kada mi je rođendan. Bar oni koji imaju fejsbuk. A i to je skroz nepotrebno. Danas se više cijeni da zaboraviš nečiji rođendan nego da ga čestitas preko fesbuka. I to u 00:01. Kada svi znaju da od dosade niste znali šta ćete pa ste ugledali da mi je danas rođendan. Super. Fejsbuk je dodao neke inovacije. Sviđaju li vam se?
Beogradska filharmonija kroji nove planove. Kako da ispadnu avangarda a istovremeno podlo isprozivaju tatine sinove ili one koji su se sami snašli, i sada troše pare kako je najslađe, a neće da dođu da vide šta je umjetnost. Ja krojim nove planove kako najbolje da organizujem narednu školsku godinu. Koje predmete da uzmem, i tako to... Razmišljam se da li da se spustim u prodavnicu po pivo i soju. Da li ima neki dobar film večeras. Ne idem nigdje iz sobe. Čekam da mi Mt:s pošalje konfiguraciju za mobilni net.
Sve je relativno. Pa i najveća brzina. Čestice svjetlosti više nisu najbrže. Dobili smo novog Šumahera.
Eto. Ipsričah se sa laptopom a i sa vama, a nijedne teme nijedne rasprave nije bilo. Ali imam potrebu nešto da napišem. Eto sada sam pravi pisac, sutra možda gospodin, možda boem. Možda samo alkoholičar.

Danas, 26. Septembra 2011 godine, preminuo je jedan od najvećih “stripopisaca” novijeg doba. Serđo Boneli oprostio se od nas u 79. Godini, i za sobom ostavio djela kao što su Mister NO, Dilan Dog, i meni ne tako drag Zagor (Za ovog zadnjeg postoje priče da se pojavljivao u bosanskim narodnim pjesmama. Ime je identično ali još nije utvršeno da li je to taj lik).
Njegovu biografiju neću da pišem jer nikoga ne zanima a ima sve na wikipediji inače je ne bih ni znao. Tu sam samo da mu odam počast i svima vama kažem kako mi je žao jer mi je Mister NO jedan od najdražih stripova. Možda čak i najdraži posle jednog jedinog Taličnog Toma.

Šta da vam kažem a da ne bude da filozofiram. Nema toga jbga. Rođen sam kao filozof ali sam otišao u tehničare. Ko će se svađati sa budalama. „Ko je pametniji?“ je mrtva trka. Ovako hoću pošteno da zaradim svoj kruh, ako mi ne stigne SMS od Golubovića sa nekom provjerenom šljakom. Znate i sami da u životu ništa nije izvjesno, osim toga da je sam život sve teži i teži. A mi uporno čekamo neko drugo vrijeme, koje je po pravilu teže... Neki to shvate ranije, pa se odluče da čekaju neko kraće vrijeme, pa čekaju sutra ujutro, pa se probude i razočaraju se. Sad dolazi i zima. Sa njom dolaze mnoga razočarenja, kiše, ispiti, obaveze... Proletilo je još jedno ljeto. Kako? Nikako. Šta sam uradio? Ništa. Ko je kriv? SudiJA.

I tako dok čekam da mi kafa proključa, jedno 10-15 minuta, uzmem vremena da razmišljam o nečemu korisnom. A ne samo da sanjam. Ali šta mi vrijedi to razmišljanje kada ništa od toga ne sprovedem u djela, bolje da sanjam i da budem neko drugi. Ikac je jednom priliko rekao:
„prodaj sve nika snove,
sećanja su snovi koji prolaze...“

Neko živi od sjećanja. E tu je greška. Sjećanja nam samo pokazuju koliko je danas loša situacija, u poređenju sa nekom ranije. Da smo nekada imali ono što danas nemamo, a to je ono što čovjeka navede na tugu.

Danas sunce sija, ptice, lišće. I sutra. I prekosutra. A mi smo još uvjek danas, tu.
Život je kratak. Kažu. Ko kaže? Raspala rok zvjezda koja u sebi ima 30 godina dopa, ili neki sportista koji je pola života proveo ponavljajući iste vježbe, e to ubije čovjeka. Ponavljanje.
Da živimo hiljadu godina, na samrti bi ponovo rekli kako je život kratak. A koliko vremena smo potkratili i čekali da jednostavno prođe, proglasili ga nepotrebnim? Koliko sati je ostalo u kompjuteru, na klupi, u redu. „Čekanje je mučno!“Ide naziv jednog muzičkog albuma.
Računo sam, i oko 178 dana čovjek u prosjeku izgubi čekajući, ako svaki dan nekoga čeka 15 minuta. A koliko izgubi čekajući sam sebe? Mnogo.

Danas su tu razne aplikacije, pa tako da možemo da nešto radimo dok čekamo. Možemo da odemo na fejsbuk i tako da ne gubimo vrijeme.
I tako sam ove školske godine stvarno upoznao šta znači termin „Vrijeme je novac, a vremena se nema!“

Znate svi. Ne moramo da je predstavljamo. Pop, nekada i porno diva Balkana. Seve Internacionale. Žena sa, složićemo se svi ne tako velikim IQom ali izuzeznim karakterom i hrabrošću. Ona je živi dokaz kako čovjek može biti visoko, spustiti se niže nego američki dolar, i ponovo narasti do zvijezda. Ako pričamo o njenoj karijeri, jedan grafik sa svima dobropoznate reklame je najbolji opis:
(pažnja! ovde je trebala doći slika iz reklame za orbit, kada ph vrijednost opada i raste ali nema te slike na netu)

Kažu da su žene kao vino. Što su starije to su bolje. To uglavnom govore dobro stojeći muškarci koji nemaju dovoljno hrabrosti da se suprostavi majčinoj riječi i oženi sekretaricu, a nisu toliko zgodni i mladi da ožene nešto mlađe i perspektivnije. I nakon što ih je prije pola sata ispalilo par studentica, za šankom su našli par godina stariju ženu od njih, koja je zgodna ali sama, vjerovatno zato što nijedan muškarac nije dobar. E takvoj se udijeli komentar u koji ulazi čuveno francusko piće.
Ali Severina nije takva žena. A iz godine u godinu u svakom pogledu sve više napreduje, kao da joj je 20 godina.

Flešbek no.1

Meni je impresivno koliki ego ima ta žena (i pri tome ne govorim o tipu ega kao što ima Džej Kej). Kada smo svi mislili da je pukla, prodala se, tačnije rečeno rasprodala, kada je stavima štikle na ruke i sama sebi pogazila obraz, kada je dokazala da nije samo lijepa... kada je njenom poštovanju došao kraj, ona se povukla na kratko i izletjela kao Jazzy Jeff iz kuće Velikog Ujaka.

Fleška 2

Da ne bude da mnogo filozofiram i samo seruckam okolo organizovaćemo nastavu za DJeve pošto ih ima mnogo potencijalnih. Ne, ja neću držati predavanja, ja sam samo asistent na ovom faksu.
Glumiću malo profesora Mitra i uzeću vam i veliki odmor:

ME-HIGH-LOW live @ Povetarac 12.20-1.15 (MASHUP or SHUTUP 05/08/2011) by ME-HIGH-LOW

Kako su pjevači krenuli ovo će postati posmrtnica-blog. Ima li koji izvođač da će preživjeti ovu godinu, naravno osim Zdravke Čolića.
Žao mi je zbog Luisa, nisam ga nešto naročito slušao ni poštovao iako je bio pravi Soulman. Nego ovaj blog je više manje inspirisan onim ljudima koji prate čitulje u novinama da bi znali koju pjesmu da okače na fejsbuk, jedna ljubav za njih. Čuli ste i sami da je Ejmin tiraž skočio 3 puta nakon njene smrti, i sad je Lujke otišao da joj to saopšti. Neka počiva u miru. Sledećih 3 dana će se slušati Luis i svi će biti kulturno uzdignuti, bar do sledećeg vikenda.
Niko ove DJeve da odnese, pokušali su Getu u Beogradu ali je kasnio sa nastupom a bina nije mogla više da čeka.

Zdravlje svima želim, ali i da dođe taj dan da u našem Brčkom čujemo nešto drugo osim Lejdi Gage i još par haus remiksa starih soul klasika. Da dočekamo neki novi stil, nije ga teško naći, tu je iza ćoška, samo otvori oči, ili bolje uši. Juče sam bio na Blatuši i žešće sam se smorio, kakav je ono užas. Zašto se ne rodi neki ovakav didžej u Brčkom, dobro ne baš toliko ali neka skine taj stil, a ne stil svog vršnjaka iz gimnazije koji je pokupio fazone od ujaka koji je sve to vidio na prvom turtorijalu na jutubu. Danas svi hoće da budu muzičari, i to je u redu, samo me brine kako ne može bar jedan kvalitetan da ispliva. Bambi svakom ko mi da jedan kvalitetan razlog korištenja ultra svjetleće miksete na kojoj koristi 6 dugmića koje ima i u DJ Traktoru. Pogledajte malo Fetboj Slima, ili ako ništa bar promjenite treklistu, stavite na šafl. Be funky.

Normalno da ne može a da se ne oda počast nedavno preminuloj ne više živoj legendi soul muzike. Nema je više. Njena djela će ostati, ali to su samo dva albuma, zašto nije izdala još jedan pred smrt, i to dupli, ovako ni najbolje hitove ne može izbaciti. I ona je vjerovatno predvidjela svoju smrt, kao i pola ljudske populacije ali eto upala je u 27 club, slučajno ili namjerno ko zna. Možda je skupila snage i namjerno uzela dozu, da potvrdi taj fenomen odlazka preko u dvadesetsedmoj.
Ali bila je kraljica, i neću da ulazim u njen život. Samo zadnjih nekoliko sekundi. Kada sam pročitao kakav je koktel smućkala. Koktel dopa, kokaina, eksa i ketamina. Pa starno je bila carica. Zar joj niko nije javio da je to stvarno štetno. Mogla je glavu izgubiti, a meni roditelji još govore da ne mješam pića. OK. Lijepo smo joj govorili:

Znaj da nam je žao. Kome nije, ko još uvjek plače za Tošetom može slobodno da više ne čita blog i da me ne pozdravlja, neće mi smetati, a ni vama valjda.
Zbogom legendo!

Evo još se smijem, da se ne bih nervirao. Bio sam sinoć na ultra sega mega pjena žurci, nikad većoj u Brčkom. Iskreno bio sam i na većoj, onomad u vedinoj Oktaviji, kada je otvaro Šokatu, baš je prštalo ali otom drugom prilikom.
Iskreno bio sam malo skeptičan prema toj organizaciji iako sam totalno pozitivno gledao na to. Očekivo sam bar 2 topa, i bar 20 minuta pjenušanja a ne kao onaj šampanjac od 3 km. O ljudima da ne pričam, ne bi ih diglo ni da su eksere dijelili kao m&m bombone, a ni da sam uletio sa ovim.
Doduše muzika je bila ono, blah. Po prvi put da sam priželjkivao Lejdi Gagu i Pink, a masa tek tu i tamo klimne glavom kada uleti Prodigy. Nisam ni očekivao neke izlete od pjesama, ali zar ljudi nemaju kalendarsku orjentaciju, kako tim umjetnicima nije palo na pamet da puste ovo, ili ako su u drugom fazonu mozda ovo2, ili ako je publika i dalje stondirana da probaju sa Dinom Merlinom, šta ja znam, nisam ja DJ. Sledeću pjenu parti ću da preskočim, ko Ana Ivanović prvo kolo na Wimbeldonu, i onda da se skršim odmah u sledećem. Tako da se vidimo negdje drugo, Ćaos.

Napolju je 300 stepeni, pod tockovima 600 u mojim patimaka 1200. Ne znam da li postoji način da se rashladiš ali postoji sto razloga da pokušaš. Prvi koji mi pada na pamet je neka summer edit plejlista u winampu, iako ja u zadnje vrijeme furam neki boombap, Kool G i Large Professora. Nemam klimu pa sam totalno u old skulu jer koristim promaju i ventilator, hladni nes i 5 kila leda. Večeras pjena parti na otvojernom u mom malom gradu, već vidim ljudi komentarišu kako će da bude bzvz, biće seljadije. Ljudi jednostavno traže manu, iako 2 godine nisu izasli iz jednog lokala a nonstop se žale, ovaj dogadjaj ili event im nije kul. Šta da vam pričam. Niko neće na kafu pa sam uz’o beze nešto da napišem. Usput, često sam se prepirao sa cimerom da li ljude koji su retardirani treba lišiti života, ali kada bi mi neko dao tu titulu evo pet kategorija ljudi koje bih prvo uklonio:

a| pedere (iliti gay populaciju, uglavnom muškog roda)
b| morževe (fotelje, couch potatos, kako hoćete, važno je da imate poentu)
v| depresivce-pateticare (oni koji uđu u kadu izađu plačući izađu jer voda nije dostigla dovoljnu toplotu)
g| hejteri (oni koji te mrze čisto jer nemaju pametnija posla)
d| oni koji spavaju posle 13h

Toe to. Sada vam šaljem jednu pjesmicu da se rashladite:

Bio je ispit. I ja sam otišao. I dobro sam spremio. A ispit je bio...

..aka King iz back, a pri tome ne mislim an Lebron Jamesa ni kralja Aleksandra. Davno zaboravljeni isprozivani, "prodani" 50 Cent. Čeka se novi album, ako zaključujemo na osnovu prvog singla biće ludilo, mada su i Dječaci izbacili vatricu na početku pa su onda zakazali malo sa Dalmacijom. Nego, evo kako Fifty otvara vers:

"If niggas so hot, why they aint got what i got"

Istina.
Plastičan bit za moj ukus ali to može da se zanemari kada uleti neki dio tipa

"you wanna get shot, go ahead run up on my spot
my lawyers will have me out by 1 o'clock"

ili

"my minds sick ,im criminal minded
shorty ass fat, i wanna bump and grind that
groupie love bitch, your left breast ill sign that
I'm CEO , Hoe you aint know?"

Vidimo se posle...

Znate ko u petak drži koncert na Kalemegdanu? Znate. A znate ko neće ići? Znate. E sada kada bi vi meni pomogli da odem na koncert to bi bilo divno. Mislim koliko vas ima ja vjerujem da svako uplati po 10 dinara mogao bih da odem, još bih poveo i najsrećnjijeg uplatioca. Znači za 10 dinara možete da idete samnom na cert. Nije li divno. Žiro račun neću da vam dajem, otvorite ga sami, organizujte se i vi malo, vi bi sve na tacnu.
Nego čitao sam malo po vikipediji i sličnome o mojoj iako ne najljepšoj ipak omiljenoj pjevačici, naravno posle Nataše Bekvalac. Nisam naišao na nešto posebno osim što je unijela u sebe više štetnih materija nego starosjedioci Pančeva. Takođe je zanimljiv podatak da je sa 10 godina napravila svoju prvu rep grupu, sami nađite ako vas zanima kako se zove.
Izgleda ću propustiti izvedbe pjesama ko što su Rehab, ili Monkey Man, od koje mi dah zastane i odmah bih vodio ljubav sa njom, iako se ne drugžim sa narkomanima. To bi bio izuzetak, i niko ne bi znao.
A šta znate, ako me isfinansirate može svašta da se desi, ne znate mene, a iako me znate niste me dugo vijeli. Ali ipak znate kako živim:
"Misli na Ibici, neka ih množe se,
tetka mi u Švici, ribice lože se..."

Nije me bilo dugo. Znam. Znate da sam ludovo ne morate da me pitate niti ja da pišem. Gore okačena pjesma je bila uvod u današnji završetak turnira sa istim gorepomenutim nazivom. Ako neko pita povrijedio sam se u polufinalu.
Jebiga, nisam slavno prošo, ali tako je to kada dan prije pređeš pola grada da bi blejo sa Davorom i nekom njegovom kurvicom. Hvala ti Davore. Plus posle piješ gajbu piva koja je miks, da ne kažem koktel od Pils Plusa i Meraka. I onda dođep odspavas 2-3 sata i idemo na sunce da igramo. Ko sumnja u moje osvajanje turnira i imenovanje „King of Rock“ neka hasa đon. I svi koji misle da sam slab, Bvanin drugar vam poručuje: „Vi niste jebali 5 godina : ).“
I isplatilo se ne spavati i pržiti se na Suncu. Dobio sam dvije majice, 100% pamuk ako mama pita, koje mogu da perem na 60 stepeni bez ikakvih problema.
Ljudi su ispunili moja očekivanja. Bilo je svakakvih ali uglavnom su se dijelili na one sa malo širim bicepsom koji je veličine moga buta, a svi koji me malo bolje poznaju znaju moj but, i koji su rezali rukave da ne bude da su sinoć džaba odbili žurku radi teretane, i onih koji nisu ni oblačili majice jer im se ne vidi ekstra kul tetovaža preko leđa koju su uradili sa 16 godina.
Red Bull je bio besplatan, ja sam popio samo jedan, nije bilo votke lol.
Btw jedna riba me je pitala sta ti to znači lol u poruci :|.
Najzanimljive od svega mi je bio trenutak kada sam odlučio da odem. To se desilo kada sam vidio jednog simpatičnog lika. Jeste gledali Crnog Gruju, i kada kaže nešto iz fazona „Svaka čast momci svaka čast vidi kakvi ste ko da su vas pčele izujedale.“ E lik je baš takav bio (profesorica Rosanka će da mi oprosti što sam rečenicu počeo sa samoglasnikom nadam se). Imao je sve ful. Od pasa pa nagore. Six pack, sisice, biceps sve... Ruke su mu bile do koljena jer nije imao ramena jer su ih tegovi povukli nadole i ramena su mu završavala na istoj nadmorskoj visini kao dude. Ali šta je presudilo mojoj odluci. Presudio je on. Paduvani lik koji je posjedovao nos kao naš nesuđeni napadač Ibrakadabra i frizuricu kao naš suđeni napadač moj imenjak Pantelić. Pa vi presudite. Danas sutra novi tekst. Debele žene pratite blog uskoro nešto sasvim korisno za vas.

Nije me dugo bilo. Sve mislim sutra ću uvesti net ali ništa. Svi smo pomalo lijeni. Nego idemo dalje. Ovu temu sam planirao da izbacim u cjelini ali sam shvatio da je predugačka i da to niko ne bi čitao tako da će izlaziti u dijelovima. Današnja tema časa je legendarni rep sastav iz Hrvatske, ispratite...

Nemojte me pitati ko ima bolji rep. Hrvatska ili Srbija? Zna se naravno. Mnogo jači rep je na istočnijem dijelu Balkana.
Ali jednom tandemu iz bratske nam Hrvatske niko nikada neće moći da parira. General Woo i Target, poznatiji kao Tram 11.
Danas će ljudi da me ubjeđuju kako je Marčelo dobar, Sindikat je bolji i nakon nekoliko sati tvrde rasprave, nakon što im ponestane argumenata, reći će da se o ukusima ne raspravlja. Ali ovde ne govorimo o ukusima, samo suvi kvalitet. Hrvati su imali tu jaku scenu kada su bile sušne godine, i njihov rep je umro kada su se „Tremovci“ raspali, kada se raspala cijela ta ekipa Blackout, prvih pet, odnosno bilo ih je šest, a Woo, Target i Nered su se jasno isticali. Kada bi skupili sve te ulične pjesme i izdvojili najbitnije momente i napravili jednu pjesmu, dobili bi „Crnog sina“ pjesme zbog koje volim Nereda čak i kada počne da lupa sranja.
Ko god sluša rep malo intezivnije mora da zna dva klasik albuma, koji bi trebao ući u lektire u školi, i ne prićamo o Marčelovom Svetom besu, metaforama, gradacijama. Tremovci su sve teme spakovali i kazali onako kako jeste, kako ne treba, kako će da bude.

„A kaj ću sutra kada prođe veselje,
ustat obrisat krmelje i slušat kak se starci krevelje,
da sin im melje bezveze a nema love,
fura stvari nove i uvjek ga neko zove,
pa ga nema doma vraća se u ko zna koje doba,
nepospremljena soba, i hiphop fura do groba,
al se i sam pitam kam uopće idem dok gradom skitam,
više ne čitam samo repam kad puste ritam,
o svemu kaj vidim o onome čega se stidim...“

i onda Woo „Svi na zelene grane stavi u džep kolko ti stane...“
Ne znam kako vama ovo zvuči, ali mislim da ima više pouka od Albatrosa.
Mogu sada da vam pišem čitav album neće biti previše,

„Sve je isto ja sam bio piso svoje pismo,
305 razloga zbog kojih nisam ni zablisto,
zaradili jesmo, uštedili nismo,
vratili dug došli na nulu bar znamo di smo...“

Definisali su prije Fiftija onu njegovu poznatu „Budi bogat il pogini.“

Ko i dalje čita znači da je prepoznao. Ne znam da li osjećate taj talenat, to što ne može da se nazove poezija ali može ulični sleng. I ne govorim o ravnim kačketima i xxxl majicama, govorim o Balkanskim ulicama, slušaš priču vel’kog grada. Mislim nisam bio u takvoj situaciji ali normalno je da ću da se oduševim kada neko da ovako preciznu izjavu: „Volim kad je džaba kvartov ska bolest sirotinje.“

„Kad se raziđe dim neću imat ništa s tim,
jer kad napravim poso opet zvaće me u tim,
imaš osmjeh fin, pokvarene misli,
prijatelju nismo isti ko pičke na modnoj pisti,
svi smo sirovine, mozak viče prepolovi me,
po tankoj bijeloj crti poput svinjske polovine,
betonski je obraz starca gledaju ko klinca,
ugledna gospoda mentalitet iz svinjca,
tužno je gledati kompleski jedu ljude,
kome puše tog ne ljube kad glumci glume gube,
peru lažne zube hrpa ljudi dva tri načina,
svaki gradski dječko može biti i seljačina,
pametni plaču, sve im je dosadilo,
ako nije dosadilo onda im se ziher zgadilo,
plaču i drugi intelektualno bosi,
drže se čvrsto kao žvake u kosi,
za one što ne vide kako rastu ta djeca,
za one što ne čuju šta pričaju ta djeca,
ubiće vas novci zbog kojih vam je svejedno,
dal se osjećate bijedno nekad bili smo jedno..“

Eto. Čitav Wooov vers sa pjesme Jedno RMX. Ja ne znam. Ambiciozan sam. I kada neko nešto napravi ja pomislim kako i ja to mogu, ali ovakav tekst ne bih mogao napisati da ga pišem 300 godina.
I da li sada kapirate kada kažem kako mi Sindikatov album i nije nešto posebno? Da li sada kapirate kada kažem da je Marčelo sisica?

Danas je 8. mart. Na današnji dan je prošle godine bio 7. mart. Ali danas je dan žena. Svih žena. I pametnih i one koje nisu lijepe i svih. Nekolicina ih ne priznaje taj dan, ne znam zašto. Na vama svijet ostaje, pustite mlade. Jer mi gledamo svuda, mi se zamalo zagrlimo kada Arsenal pobjeđuje, i ponekad vas ne slušamo. Ali ono što stvarno volimo to ste vi!!!

I moj grad proslavlja danas neki ljubilej, ono što je važno je da Parni Valjak gostuje na trgu, i što je još bitnije ja neću biti na istom. Ali nema veze, ne sumnjam da će biti lijepo.

Danas će grad da bude preplavljen ružama, u vazduhu će se osjetiti parfemi, akterke „osmogmarta“ će hodati u minićima iako je napolju minus... Sve je lijepo. Ko se nije potpuno istrošio za Valentinovo danas sigurno hoće, ko se nije šteko danas će dobiti nogu. Žene ako ste blizu provozajte se do Antunovića, znam da je jedne godine osmog marta pripadnicama ženskog pola davao 20l goriva besplatno, ne znam da li se nastavila ta tradicija. Ja mogu da vam dam svoje zmijsko tijelo, i eventualno svoje neiskvareno srce.

Ipak, nemojte se ljutiti ako današnju ceremoniju odlučimo obaviti popodne, vi možda ne znate, ali danas je Liga šampiona, danas igraju Barselona i Arsenal. Ja imam nekih poslova pa ni to neću moći ispratiti, tako je Bog odlučio. Svima vam želim lijep provod i SREĆAN OSMI MART!

Ovaj blog je povodom globalnih nereda širom Sjeverne Afrike i bližim dijelom Azije. Izražavam malo jače sažaljenje od Nede Ukraden u emisiji kod Ivana Ivanovića.
Malo zaostali ljujdi pričaju, pazite, pričaju kako su u Sjedinjenim Američkim Državama mnogo veći neredi, samo su oni na neki način zaustavili sve medijske izvore (to je možda moglo nekada kada nije bilo interneta) i organizovali nerede u Egiptu, Libiji, Tunisu... Da bi svijet pričao o tome i da Putin ne bi saznao da je Amerika u krizi. Danas je Amerika kriva za sve.
U Americi je slaba prolaznost na koledžima pa mi nisu dali da položim matematiku, da ne bi bili bolji od njih. A još uvjek se pitam da li su oni poslali policiju da mi oduzmu vozačku.
Amerika jeste pomogla ideji današnjih protesta, vjerovatno nesvjesno, bez ličnih interesa, ali oni su stanovnicima ovih nedemokratskih zemalja otvorili oči. Američkim napadima i nasiljem, Arapi su sami počeli da traže puteve izlaska iz političkih nesloboda i ekonomske besperspektivnosti u kojima žive (nisam pametan, ovo sam pročitao u Politici : ) ).
Sada polako svi protesutu. Vidim počeli su i Hrvati, oni su uvjek težili tom nekom trendu, moji zemljaci u Bosni znaju da nemaju sta da dobiju, pa ni ne vrijedi protestovati, a ovde u Srbiji, ovde i da bude pet puta gore neće biti nereda. Prvo, ko će na ovoj zimi da ide ispred skupštine i mangupiše se. Drugo, Hrvati protestuju mi sigurno nećemo. Bez hljeba se može, bez mlijeka se može, ali sa pederima nečemo da živimo. Samo seksa i igara. Neki nemaju hljeba, neki nemaju ovoga sto ide uz i igara, tako da se dopunjuje jedno na drugo. Onaj ko nema nijedno, on je jedini u krizi.
Moj učitelj (onaj u osnovnoj no sinsej) je na svaki uspjeh govorio „Uvjek može bolje“. Danas nam ostaje da čekamo novi koncert Cece i da se tješimo da „Uvjek može gore“.

Danas je 17.02. na današnji dan se desila deklaracija o nezavisnosti Kosova. Kažu da se nikada ne zaboravi. Iako ima dosta bitnih stvari za upamtiti, nema veze. Naučićemo, nećemo zaboraviti.
Ja moram isto da se pohvalim sa brisanjem prijatelja sa facebooka, govorili su mi, nisam znao da je to toliko zanimljivo, sada ne mogu da stanem.
Danas je dan. Danas svi Srbi (bukvalno svi, jer oni koji to ne rade nisu Srbi) u borbi protiv ničega stavljaju zastavu ili grb Srbije, i tako iskazuju svoju veličinu i hir prema onih par miliona ljudi koji nemaju srpske krvi.
Ja sam odlučio da se borim protiv postojanja kompleksa, i krenuo sam od sebe. Posto ja nemam nikakvih ozbiljnijih, brže bolje sam prešao na druge ljude.
Tako da će danas svako ko na gore pomenuti način iskaže svoje srpstvo od mene dobiti taj famozni unfriend na fejsbuku. Ćao.

Haha. Koji je to car. Sad je definitivno i sam saznao da je propao. Tugica.
Pa koga zanima, evo kako je reagovao:

"Jimmy iovine and dre mad at me cause I'm doing sleek by 50.

I guess I'm not going to be on detox Lol

I'm a little hurt jimmy and dre feel like that but f*ck it. I'm focused I got a surprise for everybody this go round.

Would you faint if I told you I just wrote a verse about jimmy and dre. Oh my god this is hard. This shit gonna kill

Em gonna have a heart attack when he hear this sh*t damn lol

I don't get it when they did there deal I didn't get upset. Now I'm mad they didn't put me or EM in that deal. Fuck this shit I QUIT

Okok I'm done talkin bout jimmy n dre, I love them, they hate me, so what?...fuck it. Lol"

...i evo šta kaže na twitteru:

"Ako ste sinoć pokušali da dobijete nekog iz G17+ verovatno je telefon bio zauzet. Svi su zvali Utisak nedelje..."

Mi želimo u Evropu, i to je lijepo. Postavljaju nam neke smješne uslove, neke gej parade, pa hvatanje ratnih zločinaca koje ni virus ne može da nadje, pa neke minimalne dužine krastavaca. Pa nam žele zabraniti da pečemo rakiju a da ne prijavimo i ne platimo im...
A to što je danas dodjela Grammyja, a mi jedino možemo da gledamo Dvor, za to nas niko ne pita. Što za jednu od najvećih dodjela nagrada u svijetu bar dvije trećine ljudi ni ne zna da se večeras održava, to nije naš problem. Postaćemo evropski ljudi ako se budemo hranili ravnim krastavcima, pa još ako smo raspoloženi da ga stavljamo u razne otvore svojih drugara.
I cijeli svijet ludi za večerašnjim spektaklom. A mi? Neka, mi imamo Oskar Popularnosti, da vidimo koju će nagradu ove godine Mile Kitić dobiti. Vjerovatno onu za minimalan broj posjete u Areni. Nije loše.
Mnogo smo mi dalje od Evrope od tih par zakončića, ekologije i antinacionalizma. Mi smo za jedan dobrovoljni grupni genocid, onako, za dobrobit čovječanstva, da se zagrlimo i otpjevamo zadnju pjesmicu prije nego sto padne granata spasa na nas. Da prepustimo ljudima da urade nešto pametno sa tim našim prelijepim zalivima, šumama, planinama i varošima...

Ja ne znam kako da počnem jer se bojim početka.
Ali bilo je to prije par godina. Bili smo ja, sestra i otac u Osjeku. I tu je sve počelo.
Kupio sam jaknu. Zimsku. Sigurno ljepšu od vaše. I nisam je dao nikome.
Ali uskoro je šlic počeo da me muči. To su bile muke. A samo sam pokušavao da se zakopčam. Nije išlo. Uskoro sam odlučio da ga promjenim, da stavim novi. Nastao je haos, sve je krenulo nizbrdo. Kada jednom promjeniš šlic, teško je stati. Samo oni koji su bili uz mene znali su kakva je situacija. Probao sam ih razne. I nijedan nije valjao. I odlučio sam.. Više neću da ga mijenjam.
Ne mijenjajte šlic, promjenite jaknu.

Dan prije: "Sutra učim. Ustajem u osa’."
09:00 Dobro jutro, ustao sam u devet. Doručkujem i u deset idem u čitulju.
10:00 Dobro, deset-pola jedanaest, isto je.
10:30 Ustvari, daću sebi još sat vremena ali onda da se stvarno kvalitetno bacim na knjigu.
11:30 Pola dvanaest je. Idem da jedem, kasnije će biti gužva u menzi.
12:00 Popijem kafu i to je to. U čitaonici sam.
12:30 A zašto ne bih još jednu.
14:13 Pišem ovo. Nakon ovoga stvarno idem da učim.

Ja ne znam, jesam li ljepši na fejsbuku ili uživo? Zgodniji sam uživo, to je sigurno.
Nego odem do internet kluba tu u domu, i pošto nema slobodnog mjesta, sačekam malo. Gledam šta drugi ljudi rade. I pogledam u jedan od monitora, i na monitoru fejsbuk profil. Profil je od dotične koja sjedi ispred gore pomenute stvari. I šta vidim na profilu. Na slici je neka baš slatka riba. A ispred monitora je to stvorenje, rođeno kao žensko, ali nije se baš snašla sa tim polom. Pretjerujem malo. Ne vuče na muškarca, ali da je ružna, jeste brate mili. I to se vidi sa zada, ne da je gledas direktno i odmjeriš je, nego onako sa strane, koliko možes da vidiš, a sasvim je dovoljno.
Ne znam. Da li ti ljudi misle da su stvarno ljepši ako su na slikama cakani. Bilo da su slučajno tako ispali ili su naučili da koriste osnovne alatke fotošopa, sasvim slučajno. Prva namjera im je bila da samo uklone fenomen crvenih očiju, ali im se svidjelo da od sebe naprave nešto što lici na nešto.
Uglavnom, kako ne računaju na to da će razočarenje slijepog jebača sa fejsbuka biti mnogo veće kada se sretnu uživo, u „life-u“ što bi braćala rekao. Majke mi. Od njih su gori samo oni što misle da imaju stila jer su skinuli nekog badžu sa Tva, o hipsterima da ne pričam.
I dok čekam, izanaliziram tu ljepoticu, par sekundi je sasvim dovoljno, bacim pogled i na ostale monitore. I na ostalim je fejsbuk. Pogledam u jedan sasvim slučajno odabran, i onako stoji fejsbuk home. Ništa se ne dešava. A za tim monitorom sjedi neka dokona, onako ružno tamna cura, malo gora od prošle, i pošto na internetu zna samo za fejsbuk i gugl, eventualno krstaricu, ako je uopšte net došao na njeno brdo, kada je pričaonica bila popularna. I ona tako sjedi. Sjedi. Sjedi. I da, čačka kosu, valjda traži ispucale vrhove ili šta već, sumnjam da joj se divi. I tako čačka i s vremena na vrijeme baci pogled da vidi da li joj se javio neki od somova koji su se upecali na fotošopovanu udicu koju je napravio njen drugar koga smatra za nevjerovatno naprednim momkom jer zna da joj otkloni neravnine sa lica. I šta ti sada da radiš, iako moraš da vidiš kada su ti ispiti i da prijaviš možda neke, i normalno baciš pogled na fejsbuk ostaviš par gluposti, prekopiraš nešto sa vukajlije ili slično.
Ne, ona će nastaviti da kida kosu, umjesto da ode da se ošiša, a ti čekaj ako moraš.

Ko će da preživi?

Samo da prijavim da sam upravo kupio disk od gancija i da sam zaboravio da se cjenkam. I evo još sada ganjam po netu neke sprave jer mi je uvalio isjeckane fajlove samo skinute sa neta.
Nego...

I tako ja idem do faksa ili negdje drugo ali uglavnom do faksa i nazad, Ekrem stajl. I dok se vozim busom uglavnom oči ostavljam na nekim ribama, ima ih mnogo, ima ih različitih. Ne skidam pogled sa njih, čak i kada one gledaju u mene. Zašto bih, ako su same :). Gledam ih, divim se, kao što se one dive meni naravno. I naizad, uđe ona. Plava. Ne tako prelijepa ali crna, u sred januarskog roka, na nekom rekla-sam-petnaest-minuta-ne-petnaest-sati solarijum sranju. Nije baš crna, više je „kafena“. Onako, podsjeća na to da si skoro imao neki virus i da ti je čaj od kamilice zaista pomogao. E to.
Gledam je onako i pomislim „Šta ona želi od sebe? Da li to radi zbog drugih?“. Mislim, u redu je da tu i tamo skokneš do kozmetičkog i nabacis malo tena. Ne znam za vas, ja volim tamnije cure. Ali šta je previše previše je. I tako ona hoda, ne obraća pažnju na druge, kao svjesna je da svi gledaju u nju, čak i vozač busa. Zadovoljna što može da vrti određen broj maloumnih muškaraca oko malog prsta, nesvjesna da vrti sama sebe baš zbog tih par frajera.
Da se razumijemo, ne podržavam ni likove koji ne znaju za „deset u pola s lukom“ odkad su prvi put ušli u teretanu. (Čisto da se ogradim od napada feminiskinja i nosioca titule šoviniste :)). Ali neću o njima. Nisu mi zanimljivi. Više volim ove pečenice, iako je ono od Božića sasvim dovoljno.
I tako se pitam šta li se njima stvarno vrti u glavi? I kako će dojiti svoje neuspjeli-abortus dijete?
A pičke ko pičke. Lože se na mišiće k'o mi na sise.

Ovih dana luistam neke fotografije. Naletm na folder sa mog prvog Exita, 2009. godine. Evo par zanimljivih trenutaka:

Pali svjetlo!

Bosicu sam rekao da se opusti...

Ocigledno nije islo...

A odali smo pocast i preminulom kralju...

Ipak, zna se koja je nasa najbolja disciplina:

Vidimo se i sledece godine!

Obavjestenje!
Sve slike su 100% prirodne (sem onih sa blicem) i nijedna nije photoshop-ovana.

Bonus! Dobijate i jednu sliku na kojoj sam totalni bilder.

Proletiše i još jedni praznici. Ušli smo u još jednu godinu. Novu deceniju. Sada opet sve ispočetka. Lijepo sam se proveo kući. Odmorio. Umorio.
Ove godine sam podvukao crtu, vidio gdje sam, šta sam. Zadovoljan sam. Kao i svaki bivši srednjoškolac, kojeg nisu zlostavljali, nebitno fizički ili psihički, ja želim da se vratim malo nazad. U te dokone dane. Ali ne može. Nema veze. Na neki način drago mi je da se i to završilo, drago mi je da je ovako ispalo. Nova godina je. Sasvim nova. Idemo u nove pobjede, gura nas stari ponos ali koči to vraćanje u nazad. Valjda mora tako. Meni je bilo lijepo svih ovih godina, sa vama, sa njima. Sa svima. Čast izuzecima :). Djevojke, na koje sam se ložio više se ne ložim. Sve te velike simpatije, ljubavi, zablude danas su samo "obične" drugarice. Neke nisu ni to. Za neke bih volio da jesu, ali kako je tako je.
"a ne ložim se na stvari ko' što nekada sam ranije,
nije da pijem da zaboravim već pijem da se napijem..."

Prošao sam šta se moglo proći, vidio šta sam trebao da vidim.
Volim doći u Brčko. Nije da me vuče taj grad, ali mi trebaju ti ljudi. Ta brzina grada. „Brzina“:) . Da svi sjedimo, pijemo kafu i čekamo. Nije bitno šta. Nešto se uvjek čeka. U Brčkom se od toga i živi. Čujem kod mene u pubu su počeli da piče narodnjaci. Mora se :).
Sada je pravi trenutak da saberem godine. Znam kako mi je bilo, znam kako mi je sada. Treba sve pokušati, ali treba znati i reći ne. Ili ćeš povuć’ crtu il' ćeš podvuć' crtu. Na tebe je red.

Friday, December 9, 2011

Tuesday, November 22, 2011

Monday, November 7, 2011

Monday, October 17, 2011

Tuesday, October 4, 2011

Monday, September 26, 2011

Tuesday, September 20, 2011

Saturday, September 10, 2011

Monday, August 8, 2011

Sunday, July 31, 2011

Sunday, July 24, 2011

Saturday, July 16, 2011

Friday, July 15, 2011

Thursday, June 30, 2011

Tuesday, June 21, 2011

Tuesday, June 14, 2011

Sunday, May 29, 2011

Sunday, March 27, 2011

Tuesday, March 8, 2011

Sunday, February 27, 2011

Thursday, February 17, 2011

Tuesday, February 15, 2011

Monday, February 14, 2011

Friday, February 4, 2011

Thursday, January 27, 2011

Monday, January 24, 2011

Monday, January 17, 2011

Sunday, January 16, 2011

Monday, January 10, 2011

Sunday, January 9, 2011

Feedjit

Blog Archive

About Me

Labels