Znate kako mi je? Ne ne znate, jer niste prehlađeni.
Ali jeste, samo ste uzeli koldreks. E pa uzeo sam i ja aspirin. Malo više aspirina. I ništa.
Za vikend imam kolokvijum, jedan od bitnijih predmeta za moju buduću struku. Ali nema veze. Sve je kul. Slušam na radiju Oliveru Katarinu i neke slične pjevače. Kod mene u sobi je -2 stepena. Šta ima kod vas?
Rokovnik za vrijeme vikenda mi je sasvim ispunjen. U petak Inspektor Blaža drži koncert 30 metara od mene, a u subotu mi je kolokvijum. I to nije sve. U subot u je derbi, u subotu je i festival, „Svi k’o jedan“, u subotu je u Pendulum. Može da se bira. Trenutna dilema u Beogradu nije rasprava o pederima niti o priznanju Kosova, nego o mostu. Novom mostu, iznad Ade. Neko na tviteru reče kako je samo Ivo Andrić ovoliko smarao sa mostom, tako da nam možda slijedi i Nobelova nagrada. Kako li će se zvati? Taj most preko Ade. Most Novaka Đokovića je predlog koji je imao preko 500 glasova. Ja bih njemu posvetio most jedino ako je isfinansirao bar polovicu troškova. Mada, sreća nije. Da je to uradio, direktor bi bio njegov ujka, građeviski projektor bi bio ćale, a radna snaga sva dalja rodbina kojoj Nole nije stigao da pomogne. Ipak poštovanje za Noleta. Super igra tenis.
Mada mi je trenutno Partizan u centru pažnje. Ove sedmice možda i prva meč lopta za top 16 Evrolige u košarci, Partizan ponovo iznenašuje. Pekmen ih jede, sve redom.
Ni u novinama ništa pametno. Isplovila je neka nova srpska holivudska zvijezda, neka Ana Aleksander, i sada se Blic bavi uglavnom njenim životom. Šta je tata govorio dok je bila mala, kakav kupaći kostim je nosila kada je prvi put išla na bazene i tako. Gadafi više nije zanimljiv. A i kako da bude.
A na Explozivu i dalje tuga, samo neka patetika, izazivanje medijske pažnje tragedijom. Kao da smo svi babe od stotridesetpet godina. Neki i jesu.
Danas nam je divan dan, u sobi nam je plus dva.