Sva filozofija...

...uspeha, dobrote, zahvalnica, pažnje, popularnosti, karaktera, dobrovoljnih priloga, truda, prolaznosti, neprolaznosti, sta ces raditi sutra, misliš li na prekosutra, fudbala,prevare, razočarenja, plate, para, nepara, cujemo se uskoro, stresa, ljubavi, mržnje, ostavi svoj trag ili nisi živeo, droge, alkohola, seksa, voća, meda, patika, naočara, istine, kola, svoje sobe, kožne garniture, omiljene šolje, simpatije, neznam da je ne znam, Isusa, Alaha, Bude, Mekdonaldsa, ne pijem, izvolite, hvala, volim te, nismo isti, mrzim te, nacionalni heroj, heroj ulice, ulični klošar, milion, godina, milion godina, doživjeti stotu. Sve je stalo u ovih četiri ipo minuta.

Mrtvi su sad samo tela koja trunu, A ŽIVI UGLAVNOM HOĆE ŠTO KASNIJE DA UMRU

RIP Paša 183

Juče, dok smo se pitali kako je Ava provela noć, i dok su se skupljale pare odnosno glasovi, rejtinzi. Umro je jedan veliki čovjek, umjetnik, vizionar i sve ostalo što se prikljuluje pokojnim ljudima. Iz naše nam Rusije, politkički nekorektan, veći od svih nas...

Posetite http://www.183art.ru/

Zatvorena vrata

Gdje su ti oči? Uši? Patike?

Ne znam da li je zbog ovog neodlučnog vremena ili zbog neke globalne krize, Kosova, Djokovića... Ali u kom modu smo mi?

Zaredao sam jedno 3-4 dana pijem i još neke akcije pa me nema kući, nema me na mrežama, nema me na operativnim... I jutros, dođem malo sebi pijem kafu, otvorim fejs otvorim i sve ostalo pogledam mail i to. Blejim na jos nekim soc mrežama da vidim i šta tamo ljudi rade. I nismo normalni. Nema više Balaševića, nema više Vukajlije, sve jos miriše na nju. Svi šeruju Sergeja Trifunovića i još nešto od Istoka mada ja ni ne znam ko je taj lik. Nisam ulazio ni na jedno, moram da pitam nekoga da mi prepriča koji je kurac. Kapiram da je nebitno a nije da imam nešto bitnije da radim. Nije do vremena, imam ga. Ali nemam dovoljno moždanih ćelija, jer svaki put izumre par. Par miliona. Pa neću. Neću da se pretrpavam nebitnim situacijama. Gledam koliko smo ustvari propali. Ne kao država, nacija. Kao ljudi. Svako posebno. I sada svi šeruju nešto za dobrotvorne svrhe kako sam skapirao. Ok. Hoću da kažem. Koliko smo propali kada nam to čini, ne mogu da kažem zadovoljstvo, nego kako sa tim mislimo da smo veći. Da smo napravili pomak. Da smo bolji čovek. Bila je neka anketa kao 80 posto ljudi je reklo da ih ne zanima Veliki brat i Farma a 90 posto ima svog favorita. Eee. Jebiga. Jesmo mi krivi? Država? Pink? Ne može Pink biti kriv za to što si ti glup. Može malo da te pogura, ali ono, izbori se.
I onda pomislim, pa bolje da sam ostao pijan. Da. Da sam alkos. Ne zato što me život ne voli, što nemam sreće, nemam para, nemam ništa. Ne. Nego zato što ne mogu tu tugu da gledam. A moram. A ne moram, ali jebiga. Teško je izbjeći je. Ni ja sada ne mogu nikoga da krivim ali eto, budi alkos budi govedo samo otvori oči...