kratkoime

Gledao sam Sejnfilda onomad I kao koliko kretenske teme I to. I desi se.

Bio za vikend na nekoj zurci. I popio. Malo. I nebitno sta se tamo desilo, ja uspijem da uzmem neciji broj. Nesto motam po glavi, pa bila je neka djevojcica nesto sam uzimao mobilni u ruke, plava, ne bas plava ali svijetla kosa, ne skroz ravna. Pitam cimerku posto je I ona bila tu, kakva je I to. Kaze ona pa slatka je, onako crna. Reko nije crna kako crna bila je svijetla. Kaze ona ne znam ona jedna nije bila plava. A nema veze.

I hajde reko, opet sam uzeo broj daj da vidimo nesto, jer zadnjih pet ili kao sutra cu sutra cu pa se sjetim nakon deset dana ili posaljen nesto u fazonu E smorio sam se sta ti radis. Nista. Nista ok. I hajde da pustim poruku pred mrak. A sta da pisem? Ne znam ime. Ne znam ni sta smo pricali. Ne znam ni kako sam dospio do nje. Ni kada smo se rastali. I nesto bezveze isvrljam ovo ono… I nebitno dogovorimo se dizadjemo I hajde moze. Ja sve potencirao da se nadjemo negdje gdje nema ljudi ali jebiga, kaze hajde nadjemo se kod konja ja reko vazi. Jebote. Kod konja. Pred praznike. Pa bolje da mi je rekla nadjemo se na Marakani na severnoj tribini. I hajde ja reko idem. Kapiram mozda I ne bude mnogo ljudi. Nesto ranije banuh tu do grada I nesto razmisljam bolje zakasnim koji minut pa ono kada budem isao ona ce da me primeti I to je to. Ubijedjen da trazim neku plavusu ili eventualno.

Nesto mislim u sebi, ma hajde kada je vidim sjeticu se, desavalo se. I dodjem do konja, ispod sata. Tako smo se dogovorili. Prilazim. Vidim tamo brdo nekih riba koje su same. A u kurac. Mozda je ipak bolje das am dosao ranije, pa se tu naslonio kao gledam u dalj ne vidim je a ona mi pridje I to je to.  Gledam koja mene gleda. Sada poneka I gleda ali koja bulji. Gledam vidi ova ruzna nisi valjda ti. Nije, dobro je. Jesi ti? Nije. Drzi neka mobilni, mozda ceka da se javim ili nesto. Neka, sacekacu. Prolazi pored mene, ali onako kao da mi prilazi neka uzasna, mene trnci prodjose. I prodje I ona. Nije ni ona. I stize poruka tu sam za 2-3 minuta. Reko dobro je. Sacu ovu foru. I onako kacim pogledom sve usamljene zenske. Neka dodje tu, stade. Uzima mobilni u ruku. Reko mozda je ona. Ali kako ne prepoznaje. Prepoznala bi barem patike. I zove ona nekoga dobro nije ni ona, mada je bila slatka. I tu mi prilazi, vidim neko odlucno ide prema meni. To je to. Krenem I ja. I ona kao ee dobro je secas se. A ja. Ja pojma nemam ko je, ali ni jednu jedinu crtu, fles. Bas nista. A zadovoljan sam. Fino izgleda. Mozemo da krenemo. A kakve kretene sretnes u gradu tako kada ides sa nekim ja ne mogu da vam opisem. Totalni Kad porastem bicu kengur fazon.

I tu meni padne na pamet Sejnfild. Epizoda kada ribi ne zna ime I kao na brdo nacina da sazna a ona nikako da kaze. I ukljucim I ja mastu. Sta da je pitam. Ona trula fora za fejs. Pfff. A I stace mi na fejsu ionako sam tamo kreten. Necu. Da je pitam koji joj je bio nik na krstarici. Nije lose ha? Ma polako. A I na kraju sta da kazem da se ne secam kakve veze to ima kad sam kul. Ili ono, kako su te zvali kada si bila mala. I tako eto saznah joj ime, sada Slavko vjerovatno nikada ne bi rekao da se tako zove, ali eto zove se. A mene nije zacudilo.

a jee

E pazi sad. Kapiram ja nervozu. Popizdis zbog necega. Svako moze da se iznervira jelte. Ja recimo, vrlo retko. Uglavnom kada igram dotu. A dotu vise ne igram pa se ne nerviram. Ne znam kada sam se zadnji put iznervirao. Ne govorim o nekim ozbiljnim situacijama, jer tu se sjebes ne iznerviras. Nego ono, kada ispizdis zbog necega. Dobro, ne treba biti kao ja. Nekada se I treba nervirati. Nije to lose. Najgori su oni ljudi kojima je sve jednako. Ali jebote postoji granica. Postoji neka granica koja ti ne govori samo da li si zivcan ili ne. Neke granice odredjuju da li si jebeno glup.

Idem ja. Na neke vezbe na faks. Popio sam prije toga kafu, iskuliro jedno sat ipo. Ali to uopste nije bitno nego eto malo da dam na kvanitetu. Nego idem ja, I meni u susret neka bakuta. Mislim ne znam da li je bakuta ali je dosta starija I ne bih je dirao, tako da je vjerovatno baba. Ide baba I void nekog kera, kerica za uzicu. I ker jelte, nije normalna osoba od 30 I kusur godina, nije ni neko dijete normalno. I ker ide u mene onako lagano I krece da se zapetljava. I baba mu uporno govori nemoj Rodjo (nije Rodjo ali nema veze). I ker uporno ide svojim putem a ona uporno nemoj Rodjo. A Rodju boli kurac. I tu nastaje frka. Baba pocne da pizdi, dere se, nervira se.
Ja gledam. Jebote babo, pa jesi toliki idiot. Rodjeni ne razumije srpski u to sam siguran. Mozda malo engleskog ali sumnjam. Ipak srpski ima 7 padeza, ni neki homosapienski tamo juzno ne mogu to da savladaju, ti tu prozivas psa. Rodjo gleda I ne vjeruje. Kao da razumije. Sada ja gledam. Vjerovanto ne razumije sta mu bakuta prica, ali osjeti tu nervozu, osjeti bes. Sad, moguce da je Rodjo I pametniji od bakute pa kao, a jbte vidi ove kako ne kapira da ja nju nista ne kapiram. I ono, boli ga kurac, provocira je. Mozda nije ni to. Mozda samo ide.

Nego, svi imamo te neke sitnice zbog kojih pucamo sa zivcima. Ali posmatrajuci ljude I sta ih nervira, mozda I mozes proceniti koji nivo inteligencije je u njima. Kada pricam o inteligenciji ne mislim na 160, nego to da li su oni sposobni da vode to stvorenje, ili Rodjo treba da vodi njih.