Bezobrazan ili mudar, isto li je?

Šta se najviše cijeni kod ljudi? Ljepota? Pamet? Pare? Dobrota?
Najviše se cijeni kada nam neko pomogne, i tu nema dalje priče. Bio on dobar ili ne, bilo njemu to teško ili ne. Mi ćemo cijeniti. Ako je neko pametan, a u trenutku nam ne pruži nešto što tražimo, smatraćemo ga sebičnim, egoistom, i tako nekim stvarima, ne pametnim.

Uglanom, hoću da kažem. Jedna od najcjenjenijih stvari kod ljudi koji nam nisu toliko bliski je mudrost. Nevjerovatno pažnje posvećujemo tome. Titula. Dok bezobrazluk ima totalno drugačiji rejting. Doduše postoji i pozitivan bezobrazluk, sportski ili neki takav. Doduše i to do određene granice.

Ali može li se povući paralela između bezobrazluka i mudrosti. Da li je to slično. Da li čovjek može biti mudar, ali ne i bezobrazan? Kako?

Pogotovo kod ljudi koji ne znaju da prepoznaju mudrost, oni će je prepoznati tek kada mudar čovjek pokaže malo bezobrazluka. Do tada ništa. Mudrost bih nekako zakačio za godine, odnosno iskustvo. Što smo stariji mudriji smo. Jer, naravno, učimo, uglavnom na svojim greškama pa tako i postanemo bezobrazniji, odnosno mudriji. Nijedan mlad čovjek nije mudar, on, ako ima te osobine biće pametan, ili bezobrazan, možda čak i indijanac, ali nikako mudar.

Da li su mudri ljudi dobri ljudi. Da li oni misle na vas, ili samo na sebe. Kada je čovjek najproduktivniji nego kada njemu nešto treba. Zašto bi bio mudar za tebe? I mudrost zahtjeva neki psihički napor.

Postoje bezobrazni ljudi, koji nisu baš bistri, pa su do koske bezobrazni. Međutim postoje ljudi koji su pametni, pa znaju kako da ispadnu mudri a ne bezobrazni, a urade istu stvar kao ovi prvi. Sve je relativno. Među glupljim ljudima naravno da ćeš biti manje bezobrazan. I obratno.

Uglavnom, bezobrazluk i mudrost je u srži ista stvar. Samo neki znaju da rukuju sa tim, neki ne.

Kao je reko neki Askov ortak: „Budite bar pametni kad niste dobri“