Itakodalje...

Proletiše i još jedni praznici. Ušli smo u još jednu godinu. Novu deceniju. Sada opet sve ispočetka. Lijepo sam se proveo kući. Odmorio. Umorio.
Ove godine sam podvukao crtu, vidio gdje sam, šta sam. Zadovoljan sam. Kao i svaki bivši srednjoškolac, kojeg nisu zlostavljali, nebitno fizički ili psihički, ja želim da se vratim malo nazad. U te dokone dane. Ali ne može. Nema veze. Na neki način drago mi je da se i to završilo, drago mi je da je ovako ispalo. Nova godina je. Sasvim nova. Idemo u nove pobjede, gura nas stari ponos ali koči to vraćanje u nazad. Valjda mora tako. Meni je bilo lijepo svih ovih godina, sa vama, sa njima. Sa svima. Čast izuzecima :). Djevojke, na koje sam se ložio više se ne ložim. Sve te velike simpatije, ljubavi, zablude danas su samo "obične" drugarice. Neke nisu ni to. Za neke bih volio da jesu, ali kako je tako je.                 
                       "a ne ložim se na stvari ko' što nekada sam ranije,
                         nije da pijem da zaboravim već pijem da se napijem..."

Prošao sam šta se moglo proći, vidio šta sam trebao da vidim.
Volim doći u Brčko. Nije da me vuče taj grad, ali mi trebaju ti ljudi. Ta brzina grada. „Brzina“:) . Da svi sjedimo, pijemo kafu i čekamo. Nije bitno šta. Nešto se uvjek čeka. U Brčkom se od toga i živi. Čujem kod mene u pubu su počeli da piče narodnjaci. Mora se :).
Sada je pravi trenutak da saberem godine. Znam kako mi je bilo, znam kako mi je sada. Treba sve pokušati, ali treba znati i reći ne. Ili ćeš povuć’ crtu il' ćeš podvuć' crtu. Na tebe je red.