cetrnesti drugi

Dugo nisam pisao. Ovih par dana sam radio ništa. Odgodili ispite, i reko sada će ludnica, ali ko za kurac nijedna klošarska žurka, a za ove druge nemam para. Minus je debeo, zbijaju se šale na to, na yuga, na sise, sve... Tadić lično nam obećao 30% manju cijenu struje ako u februaru potrošimo 15% manje nego u januaru. Pa sada držimo taj minimum temperaturu.

Danas je dan zaljubljenih, mnogi ga hejtuju, mislim uglavnom oni koji nisu zaljubljeni. Mislim ima tu dosta razmišljanja, ja lično volim svaki povod za slavlje. Ja nemam kome da uzimam poklončiće pa ću večeras sebe da počastim. Žuraja će biti do jaja. : ) Kako kažu, rima iznenada. Sada bih trebao nešto da učim ali kao i svaki normalan čovjek nalazim neke stvari za opšte dobro koje ću raditi prije nego učiti. Tako sam naprimjer pomogao gazdarici da očisti snijeg, pogurao koje auto i popio kafu. Beograd je prohodan ovih dana kao Atina. 3 koraka narpijed, 2 nazad. Iako imam Timberland, ne pomaže. Mislim, šmeker sam to je uredu. I dok su svi zaljubljeni, ja se pitam: „Šta li sada radi Sergej Ćetković?“

I onda se sjetim. Pa da jebote, danas je liga šampiona. Iako parovi nisu nešto, svim srcem navijamo... ne znam, protiv Barselone. Ovih dana sam proveo na fb i tw više nego zadnjih godinu dana ukupno. A i šta da radiš kada te snijeg golica ispod pazuha.
Sinoć odemo ja i cimer, vidimo ima neka žurka, neki funk u Blow Up, hajde reko tu je u komšiluku možemo i pješke da se vratimo. I odemo. Nadamo se da nije sjedaljka. Kad ono, uđemo, uglavnom svi stoje. A to je 5-6 ljudi, uglavnom muškaraca. Jebemliga, valjda se spremaju za sutra, tj danas. Još i 2 konobarice, kratke kose, lošeg izgleda, doduše ova jedna nije bila loša. Ipak, propao nam je plan da privedemo nešto, jer nam je prazna gajba, tj nema onog trećeg cimera.

Imao je on plan b, drugu šansu. Kaže zna jedan džanki lokal, kao jednom je išao, vrata su neprimjetna. To je bilo u Staklencu. I nađemo nekako vrata, otvorimo uz čarobne riječi, nisu bila gvozdena stoga nisu bile potrebne ni zlatne riječi. I upadnemo. Kad i tamo, 3-4 čovjeka, jedna riba sama za stolom, dobro je izgledala, jedan lik za šankom, razvaljen ko bulja, popeo se na šank stolicu i skupio noge, plaši se nečega, ko zna šta je zgutao. Vidimo da nema ništa ni od toga i vraćamo se. Skenjani. A cimer kakav je, uglavnom pozitivan kaže, pa dobro je bar smo izašli iz kuće, nije loše, popili pivo pojeli picu. Pa onda i ja reko super je i tako uz pomaganje jedan drugom zaključimo da nije bilo loše i da će večeras biti ludilo.

I eto. Bog me pogledo. Odgodio mi ispite, ali nije odgodio snijeg i sve druge probleme koji me prate i za koje nemam razloga da vas smaram. Večeras i Maraqya u Ušću promovoiše, sasvim dobar album, prvenac. Biće tu zezaja, biće i Lubeni sa svojim bombicama. Ali koji ću kurčić u Ušću, niti imam ribu niti sako. Imam Timberland i pola litre rakije.