Misli jace manijace

Evo sada, niotkuda, preko komentara na fejsu stvorih neku temu. Pamet.

Zajebana stvar. Dakako. I onima koji je imaji i oni koji ne. Tona rasprava. Sa pametnima, sa glupima, sa nebitnima. Čak i rasprave o tome da li je neko pametan ili ne. Nebitno. Totalno. A nebitne stvari uglavnom i čine vreme da prođe brže. Jedno se slažem, što Boki reče upravo na fejsu „Pamet je precenjena“.

Šta je pamet? Osobina? Sposobnost? Stanje uma? Talenat? Obrazovanje?

Pamet je jedna vrlo zajebana stvar. Može jako dobro da ti posluži. Ali može da ti bude i teret. Ako ne znaš dobro da je iskoristiš. Možda tu treba da se uključi i mudrost. Možda ne.

Pamet je možda i oštrica. Zamislite toliko klinaca, koji nisu ustvari toliko pametni, koliko ih okruženje digne, a roditelji misle da jesu. Pa ih šalju na razne ćasove, unapređenja. Nadajući se da će baš oni biti on. Njihovo ime će se nalaziti u novinama. A ko je zaslužan za to? Roditelji. A da li dijete stvarno to želi? Ne znamo.

Neki pamet koriste da bi se provlačili kroz prosek. Bez nekog napora. Neki je koriste da svima kažu da je imaju. Neki su budale. Neki nisu. Neki misle da je to dovoljno.

DeNiro u svoj jednom filmu kaže najgore u životu što možeš je uksratiti talenat.
„I've always said, a loser isn't someone who's stupid; he never had a chance, God made him stupid.
A loser is a guy who could have made something of himself but didn't. A loser is a guy with wasted talent. Don't be that loser.“

Neću vam govoriti da li da budete pametni ili ne. Sami prosudite. Pametan nije onaj koji ima veliki IQ. Pametan je onaj koji se dokazao društvu. Budi govedo, budi pametan. Uvredi se kada ti kažu da nisi.

Bolje biti malo glup nego malo pametan.

I kao sto RAP kaže: "If don't make many it don't make sense"