Život

Bil Gejts ima nekih 10 pravila koje ne učiš u školi. Prvi put čujem a kao poznato je. I sad izbacili kao pravila nisu njegova, nego nekog drugog lika. Nebitno. Čitam pravila, ništa novo. Već sve znam. I sa nekima se ne slažem.

Život. Previše filozofskog prostora puštamo tome. U životu samo filozofiramo. I onda filozofiramo o životu. Ljudi, čini mi se, od priče i pričanja pokušavaju da definišu život. Da mu daju pravila. Da ispeglaju put. Da svako bude uspješan. Zacrtani su ti neki ciljevi koji su nosioci uspješnog, odnosno dovoljnog. Ako to postigneš, ne mogu da ti prigovaraju. Niko. Neki i odstupe malo do toga, ali uglavnom se vodi istom stazom. Prvo ti roditelji  pokažu vrata, pa televizija, tj. svi mediji, pa škola, pa društvo...

Jedno pravilo kaže „Život nije fer. Navikni se na to.“ Pa ne znam. Nije neka mudrost. Ko god je jednom prevaren u nečemu, a da pravda nije izašla na videlo, ovo je naučio. Postoje oni tipovi ljudi koji će, kada život nije fer prema njima, da sjednu i plaču. Da ti probiju glavukako to nije kako treba. Nije po pravilima. Ova izreka nije baš uopštena. Šta je fer? Je li fer isto ovde i tamo? U Africi? U Americi? Tajlandu? Život jeste. Ni ti nisi fer. Kada bi ova izreka, odnosno kada bi nas učili da „Život nema pravila“ mislim da bih napredovali. Naši životi. Kako život može da napreduje? Samo bi bilo malo manje pravila, manje kršenja, znači život bi bio više fer.A šta je opet fer? Opet smo tu. O životu ne treba filozofirati. Treba ga živjeti. Živjeli!

Još jedno pravilo kaže kako u školi postoji negativna ocjena, u životu ne. Kako ne postoji? Negativna ocjena je neki sertifikat koji ti govori da ne možeš ići dalje ako nešto ne popraviš. Nisam čuo da je sve u životu nepopravljivo. Nisam čuo da je bilo šta nepopravljivo. Imaš milion prilika. 900 hiljada provedeš za kompom, na žurci, pred televizorom, na tribini, u krevetu, u parku. Ostaje ti još 100 hiljada.

Posle kiše uvjek dolazi sunce. Ili Sunce. Duga. Boje. Pare. Vreme. Ako ti to hoćeš.