Sumiraš pobjede, utiske, priznanja. Napunio si
dovoljno godina da sam odlučiš da li si dobar. I dalje ostali utiču na tvoj
status karijere, ali samo ti znaš koliko si srećan. Koliko si pao. Koliko si
izgubio a koliko si dao. A ni to nije toliko bitno. Sanjaš posao, karijeru, pre
svega novac. Mnogo novca. Vreme i nije toliko bitno. Sunčano je. Ko ga jebe što
ću ostatak života da ga gledam kroz roletne. Kada ubacim karticu u bankomat,
znaću da to sunce grije. Mada ni to nije loše. Mislim, tako su nas učili. Nismo
mi krivi. Skoro.
Jedno sam
siguran. Da ću morati raditi. Ne znam koliko. I kada završim ovo što sam počeo,
biću uspješan čovjek. Bar po statistici. Imaću novca za zajebanciju i sina i
kćerku i za tebe. I mnogi će da mi zavide. Ali ja ću svako jutro da se budim sa
alarmom. Da ustanem zatvorenih očiju. Protiv volje životu. I drugi će. Za mnogo
manje pare. A mene boli kurac. Ja se ne poredim. Samo kažem.
I kada budem imao
4 nova para najkica i plaćeni odmor okrenuću se i reći: Pa zadovoljan sam. I onda
Juicy J kaže:
When I
getting fun I still get paid…
0 comments:
Post a Comment